Kako u Srbiji izgleda svest mladih o finansijama bez finansijskog obrazovanja?

Iako je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) još pre 15 godina u svojoj preporuci zemljama članicama iznela da sa finansijskim obrazovanjem treba krenuti od početka formalnog obrazovanja kod dece, u Srbiji ova tema još uvek nije deo obrazovnog sistema. Kako to utiče na omladinu i šta srednjoškolci i srednjoškolke misle o tome?

Prema rezultatima PISA istraživanja o finansijskoj pismenosti, koje je održano 2018. godine, trećina đaka u Srbiji nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u oblasti finansija, navodi dnevni list Danas.

Kako OECD definiše, finansijska pismenost je „znanje i razumevanje finansijskih koncepata i rizika, kao i veštine, motivacija i samopouzdanje da se to znanje i razumevanje primeni kako bi se donosile efikasne odluke u različitim finansijskim kontekstima, unapredile finansijske dobrobiti pojedinaca i društva i omogućilo aktivno učestvovanje u ekonomskim zbivanjima.“ (OECD, 2012)

Mladi o upravljanju novcem uglavnom uče od roditelja

U novembru ove godine, u okviru projekta Youth Media Hub, izveli smo online istraživanje među srednjoškolcima i srednjoškolkama Ugostiteljsko-turističke škole u Beogradu, o tome kako oni i one gledaju i razumeju svet finansija. U ispitivanju je učestvovalo 67 đaka, od kojih su 62% ženskog, a 38% muškog pola. Na pitanje da li su nekada dosad učili o novcu (korišćenju, trošenju, zarađivanju), samo 6% ispitanika i ispitanica je navelo da nije, dok su ostali to činili dobijajući informacije iz različitih izvora, kao što su nastavnici/e, internet i drugi mediji, ali i društvo. Ipak, kao primaran izvor učenja o novcu, većina je navela roditelje. Zanimljivo je da je bilo i odgovora u kojima mladi ističu da o novcu uče samostalno kroz posao.

Kako mladi zarađuju: Građevina, restorani, promocije, kockanje…

O tome da li imaju džeparac, 76% ispitanih je reklo da ima. Nekim đacima džeparac zavisi od ocena, nekima od toga koliko brzo potroše prethodno dobijeni, dok je jedna ispitanica navela da joj „džeparac zavisi od očeve plate”, a jedan ispitanik od toga kada će „dobiti alimentaciju od majke”. Čak 27,5% ispitanih je navelo da ne ume da raspolaže novcem u predviđenom periodu za njegovo korišćenje, te sav džeparac potroši pre dobijanja sledećeg. Kao izvore novca u svom životu, većina navodi roditelje, ali uz to i 70% njih već ima radno iskustvo.

S obzirom na to da su u istraživanju učestvovali/e učenici i učenice ugostiteljsko-turističkog sektora, ne čudi činjenica da je većina već radila u hotelima i restoranima, ali među poslovima javljaju se još i: građevina, promocije, čuvanje/animiranje dece, fizički poslovi u proizvodnji… Među odgovorima o izvorima novca, navedeno je još i „kockanje”.

Iako veština planiranja finansija spada u finansijsku pismenost, na pitanje da li su nekada pravili plan svojih finansija, 32% ispitanih odgovorilo je odrično, dok je 28% reklo da je nekad samo probalo da pravi plan, ali to više ne čini.

Finansijsko obrazovanje u školi – da ili ne?

U obrazovnom sistemu u Srbiji ne postoji predmet koji priprema đake na realne situacije, u vezi sa finansijama, u kojima se mogu naći u životu. Ipak, čak 94% ispitanih bi želelo da sluša o finansijama od nekog ko o tome zna više. Većina ispitanih misli da je finansijsko obrazovanje potrebno đacima u Srbiji – više od polovine veruje da je za tu oblast potreban zaseban predmet, dok 34% njih misli da ono treba da bude deo nekog postojećeg predmeta.

Neke od zemalja koje imaju finansijsko obrazovanje u školi su Češka i Mađarska, ali, iako blizu u geografskom smislu, Srbija ovim zemljama nije bliska po svesti o važnosti tema koje treba da budu deo nastave. Ipak, da finansijsko obrazovanje nije ključno u razumevanju i primenjivanju znanja o finansijama i da ne mora sve zavisiti od najviših institucija, dokazuje Estonija koja ovaj predmet nema u obrazovnom sistemu, ali čiji su đaci postigli najbolje rezultate na PISA istraživanju o finansijskoj pismenosti 2018. godine. Ono što Estoniju posebno ističe u ovoj oblasti je sam strateški program kojim estonske organizacije pružaju podršku mladima pri negovanju preduzetničke inicijative i snalaženju u svetu finansija.

Neophodno podići svest mladih o upravljanju finansijama

Bilo kroz nastavni program, bilo kroz alternativne načine, za obezbeđivanje sigurnije budućnosti mladih neophodno je podići im svest, znanja i veštine upravljanja finansijama. To pokazuje i naše istraživanje na kome je oko 30% ispitanih navelo da je čulo za finansijske institucije (banke, osiguravajuća društva, društva za upravljanje investicionim fondovima itd), ali da nije sigurno čime se one bave, i na kome su na pitanje o pojmovima koji ih asociraju na svet finansija, srednjoškolci i srednjoškolke naveli/e brojne: novac, banke, osiguranje, kamate, porez, dugovi, refinansiranje, inflacija i deflacija, akcize, društveni dohodak, depozit, ali i – „komplikacije”.

Izvori:


OECD – Recommendation on Principles and Good Practices for Financial Education and Awareness: https://www.oecd.org/daf/fin/financial-education/35108560.pdf
UNICEF – FINANSIJSKA PISMENOST, VEŠTINA XXI VEKA: https://www.unicef.org/serbia/media/2616/file/Finansijska%20pismenost.pdf
Danas – Đaci iz Srbije ispod proseka i u finansijskoj pismenosti: https://www.danas.rs/drustvo/djaci-iz-srbije-ispod-proseka-i-u-finansijskoj-pismenosti/
Dnevnik.rs – Финансијско образовање предмет који нам недостаје: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/finansijsko-obrazovanje-predmet-koji-nam-nedostaje?fbclid=IwAR25bxYY3yI3kgrqSnDSeY0toFK_G8N-fJEIabABfsP1r8AIH3NeE5UKZ3w
YouTube – Education Nation. 🇪🇪Estonia: https://www.youtube.com/watch?v=7OnTzh4DPvg