Ljudima treba pokazati dušu, a ne novac

“Život je prolazan, a u toj prolaznosti budeš i sretan i tužan, i ponosan i razočaran. A znaš gdje se najviše to primjeti? U očima, one to ne mogu sakriti sve i da hoćeš. One te odaju.

Koliko god imali novaca, diploma, kuća, stanova, svi ti ideali su prolazni. Ono što ostaje u životu je kada iz jednog djeteta postaneš dobar čovjek. A onaj koji to dijete rasplače, ne može biti dobar čovjek.

Nepravednost, razočarenje i ostale loše emocije će biti u tvom životu. No, pitanje je kako ćeš se nositi sa time. Tako što ćeš se smijati kada ti je suza u oku, knedla u grlu, kada te duša boli. Ne mora svatko vidjeti kakvu ti borbu boriš u sebi.

Ove fotografije su nastale onda kada sam prolazila pored ovih ljudi. Iako postoje stereotipi razni o njima, gledajući njih, njihov osmijeh i oči vidjela sam da su oni ljudi kao i svi drugi. I posebniji od ostalih. U njima vidiš da koliko god te život muči, oni su iako bosi, na nogama stoje. U životu ti je najbitnije zdravlje, sve ostalo je manje bitno. Ono materijalno prolazi, ljudima treba pokazati dušu  a ne novac.”

Mlada fotografkinja Gordana Ilić tako je opisala svoje fotografije nastale u sklopu natječaja dokumentarne fotografije koji su proveli organizacija Nova Iskra i INTERA Tehnološki Park, kroz projekt Youth Media Hub u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“. 

U sklopu projekta mladi ljudi su imali zadatak uhvatiti se u koštac sa osjetljivim temama iz njihove okoline. Mlada fotografkinja Gordana Ilić uradila je upravo to sa serijalom fotografija koji prikazuju utiske i detalje iz svakodnevnog života romske populacije. 

Gordana-Ilić_2

Image 1 of 3

Imamo dobre vesti i neke malo manje dobre

Broj romskih studenata se prepolovio u poslednjih 10 godina

Distanca i dalje postoji 

Tokom proteklog meseca radili smo istraživanje u okviru projekta Youth Media Hub. Ispitivali smo stavove mladih u vezi sa problemima Roma u društvu. Iako preko 90 odsto ispitanika nema odmah negativan stav prema Romima, istraživanje je pokazalo da distanca ipak postoji.  

O tome, kao i o problemima na koje u obrazovanju nailaze Romi, razgovorali smo sa Nenadom Vladisavljevom, predsednikom Udruženja romskih studenata.  

Nenad nam je rekao da je udruženje nastalo na talasu studentskih pokreta devedesetih, kada su generalno studenti imali važnu ulogu u društvenim promenama. Osamnaest studenata Roma koji su tada studirali na Univerzitetu u Novom Sadu, osnovali su udruženje 2000. godine. 

Afirmativne mere  

Od 2003. u Republici Srbiji primenjuju se afirmativne mere za upis na studije, smeštaj u domove i posebne stipendije za studente romske nacionalnosti. Univerzitet u Novom Sadu jedinstven je u Srbiji jer je Statutom Univerziteta Udruđenje romskih studenata porepoznato kao reprezentativna organizacija studenata Roma te imenuje jednog člana Studentskog parlamenta Univerziteta.

Podrška i informisanje 

Udruženje pruža podršku studentima u savladavanju poteškoća u nastavi tokom studija i u prilagođavanju na studentski život, a između ostalog informiše ih i o mogućnostima poput stipendija za studente Rome, smeštaja u studenstske domove po afirmativnim merama i sličnom. 

Kada studenti naiđu na poteškoće tokom studija, udruženje organizuje starije studente da pomognu mlađima. Takođe organizuje studente da pomognu srednjoškolcima Romima u pripremama za polaganje prijemnog ispita. 

Sa kakvim problemima se susreću romski studenti? 

Problemi su finansijske prirode budući da većina studenata dolazi iz veoma siromašnih porodica, te ukoliko student Rom ne uspe da se kvalifikuje za smeštaj u studentski dom gotovo je nemoguće da nastavi studije. Pored kvalifikacija za dom, studije se najčešće prekidaju i zbog gubitka prava na stipendiju. Bez stipendije, studenti Romi nisu u mogućnosti da pokriju troškove života. 

Pored finansijskih, problemi mogu biti i psihološke prirode kada pojedinac ima poteškoće da zadrži vlastiti romski identitet, a da istovremeno usvoji nove obrasce ponašanja. 

Podaci Univerziteta o broju studenata Roma koji upisuju prvu godinu studija po afirmativnim merama mogu se pronaći svake godine. Na osnovu toga znamo da je na Univerzitetu u Novom sadu trenutno oko 40 studenata Roma

Nažalost taj broj kontinuirano opada u prethodnih 10 godina, tako da je na primer 2010/2011. broj Roma na Univerzitetu u Novom sadu bio 92, što znači da se za 10 godina smanjio za 50 odsto. 

Zašto opada broj Roma na univerzitetima? 

Uslovi za studiranje Roma su dobri i mi smo u tom smislu zadovoljni. Ono što nedostaje je kontinuirano motivisanje i informisanje srednjoškolaca Roma za univerzitetsko obrazovanje, zbog čega imamo pad broja studenata Roma na univerzitretima. 

Za ulazak u srednje škole i rad sa maturantima na razvoju želje za akademskim dostignućima potrebna su sredstva koja Udruženje nema.  

Nažalost donatori nisu fokusirani na visoko obrazovanje Roma, odnosno finansijski instrumenti za ovakve aktivnosti nisu dostupni. 

Zbog toga u Udruženju mislimo da će za 5 godina broj studenata Roma na Univerzitetu u Novom Sadu biti toliko mali da će praktično studenti Romi kao grupa nestati sa Univerziteta.  

Mi smo na ovo upozoravali Univerzitet u Novom Sadu. Oni su prepoznali ovaj rizik i pomogli nam da alarmiramo donatore poput Roma Education Funda, ali ni Univerzitet nije naišao na razumevanje donatora za rešavanje tog problema

Studenti Romi su zajednica u odumiranju na Univerzitetu u Novom Sadu, pa i na drugim univerzitetima u Srbiji. 

Zbog čega romski učenici često odustaju od obrazovanja?

Zbog čega romska deca imaju poteškoće u školi, zašto često odustaju od obrazovanja i šta je potrebno promeniti kako bi im se pomoglo na njihovom obrazovnom putu? U okviru projekta Youth Media Hub, razgovarali smo s Marinom Simeunović, pravnicom, aktivistkinjom i članicom Romskog pokreta, koja je podelila svoje mišljenje i podatke o položaju Roma i Romkinja u obrazovanju. 

Loši životni uslovi uzrok visoke stope neobrazovanosti 

Marina smatra da su loši životni uslovi veliki problem romske dece pri školovanju, jer ih oni stavljaju u neravnopravan položaj s drugom decom. Navodi da istraživanja pokazuju da svako deseto romsko domaćisntvo živi u nehumanim uslovima, a da 4 posto živi u opasnom okruženju. Takođe, 54 posto domaćinstava nema kupatilo, a nešto više od 14 posto nema struju. Dodaje i da svaka osoba ima 0,63 sobe, odnosno da u svakoj sobi živi najmanje dva člana romskog domaćinstva. U odnosu na te podatke, smatra Marina, broj romske dece u obrazovnom sistemu u Srbiji je sjajan. 

Obostrana distanca: “Treba da se otvaramo jedni ka drugima” 

Istraživanje Centra za proučavanje etniciteta iz Beograda pokazalo je da je etnička distanca obostrana, to jest da i Romi i neromi podjednako ne žele da budu okruženi onim drugima. Marina dodaje i da čak 70 posto Roma i Romkinja živi u izolovanim zajednicama u specifično romskim naseljima. Ona smatra da su razlozi za to loša iskustva i strah, ali da je to loše i da treba da se otvaramo jedni ka drugima jer samo tako možemo napraviti promenu. 

Ceo intervju možete pogledati u video polju iznad. 

Ko su migranti, odakle dolaze i kuda idu?

O motivima dolaska migranata, pravnoj regulaciji njihovog kretanja, o ulozi medija razgovarali smo sa Gordanom Vukašin, u sklopu projekta Youth Media Hub.

Gordana radi u Grupi484, koordinator je Programa direktne podrške i bavila se pružanjem psihosocijalne pomoći migrantima dospelim u Srbiju.

Grupa484 je nevladina organizacija koja se sistematskim pristupom bavi problematikom migracija i u direktnom je kontaktu sa migrantima i izbeglicama.

,,Povezivanje migranata sa nasiljem asocira najčešće na medijske natpise’’

Sa Gordanom smo se osvrnuli i na rezultate ankete, sprovedene među mladima u Srbiji. Najčešće asocijacije naših ispitanika sa migrantima jesu rat, nasilje, terorizam, silovanje…

Kada se na društvenim mrežama pojavljuju naslovi incidenta migranata postavljaju se pitanja da li je to uopšte prijavljeno policiji i da li je namera osobe koja je to postavila bila da se situacija sankcioniše i reši ili je to prosto ideja se stvori animozitet prema ljudima koji se ovde nalaze.

,,Mediji su važni, ali važno je da se čuje i glas ljudi koji rade sa njima. Da bi se formirao jasniji stav potrebno je čuti i jednu i drugu stranu ’’.

,,Postoje predrasude, ali ne postoji iskustvo koje su vaši vršnjaci imali sa migrantima. Kada nam je nešto nepoznato imamo tendenciju toga da se plašimo’’.

Rezultati ankete pokazuju da preko 70% ispitanika smatra da migrnati predstavljaju opasnost, dok se 50% ispitanika izjasnilo da izričito nije bilo u bliskom kontaktu sa migrantom.

Odakle potiču strahovi i da li su opravdani?

Šta osoba sa iskustvom u radu sa migrantima može reći o njima?

Pogledajte naš intervju i saznajte šta o migrantima može reći i šta poručuje osoba koja ima iskustvo u radu sa njima.

Finansijski pojmovnik za mlade

Kroz projekt Youth Media Hub, koji je implementiran u okviru u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost”, kreiran je finansijski pojmovnik za mlade.

verzijadva

Image 1 of 5

Foto: Ruke pune poštenja

„Gledam ovog čovjeka otkad sam se rodila, gledam njegove ruke pune poštenja. Ruke marljivosti, truda, rada i snalažljivosti.“

Tim riječima mlada fotografkinja Valerija Bago opisala je fotografiju nastalu u sklopu natječaja dokumentarne fotografije koji su proveli organizacija Nova Iskra i INTERA Tehnološki Park, kroz projekt Youth Media Hub u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“. 

U sklopu projekta mladi ljudi su imali zadatak uhvatiti se u koštac sa osjetljivim temama iz njihove okoline. Kako je fotografkinja Valerija Bago naglasila opisujući lik na njenoj fotografiji, istovremeno aludirajući na velik broj mladih koji se bore s različitim izazovima mentalnog zdravlja: „On ne poznaje pojam „DEPRESIJA, ANKSIOZNOST, MELANKOLIA“ na tom mjestu upravo stoji „RED, RAD, DISCIPLINA“, ne zato što je star i ne može shvatiti nove pojmove, već zato što nema vremena da o njima i razmišlja.“ 

U nastavku prenosimo kompletan opis fotografije koji je dala Valerija Bago:

„Gledam ovog čovjeka otkad sam se rodila, gledam njegove ruke pune poštenja. Ruke marljivosti, truda, rada i snalažljivosti. Smješka se u ovom trenutku koji pokušavam ovjekovječit, šminker je on, znate. Iako borama na licu nema broja, a svaka od njih priča svoju priču, šminker je on… Ovo je priča o čovjeku koji je pješačio do obližnjeg grada kako bi zaradio na pazaru nešto. Ovo je priča o osobi koja ustaje prije prve zrake sunca. Ore njive, sadi, kopa, popravlja, rastavlja i sastavlja. Uvijek ima svoju viziju koju mora odraditi. On ne poznaje pojam „DEPRESIJA, ANKSIOZNOST, MELANKOLIA“ na tom mjestu upravo stoji „RED, RAD, DISCIPLINA“, ne zato što je star i ne može shvatiti nove pojmove, već zato što nema vremena da o njima i razmišlja. Grade se veliki gradovi, neboderi, palače, sve postaje tako veliko, a tako malo naspram ovog velikog čovjeka. On gradi svoj veliki svijet. Već mu u oku sja iskra.

Sjetio se… kako od male igle načiniti lokomotivu… po ‘ko zna koji put… i Bog zna kako..“

Foto: Ruke pune poštenja/Valerija Bago

Foto: Na samoj margini društva

Mihajlo Stojinovic

„Mislim da je ova fotografija relevantna za temu položaja roma u društvu iz razloga da su oni i dalje u 21.veku, na samoj margini društva i često ostaju izostavljeni iz bilo kakve društvene normalnosti.“

Tim rečima, fotograf Mihajlo Stojinović, opisao je prizor koji je zatekao u Somboru (Srbija) dok je, kako kaže, lutao zabačenim delovima njegovog rodnog mesta pre par godina. 

Fotografija je nastala u sklopu konkursa dokumentarne fotografije koji su proveli organizacija Nova Iskra i INTERA Tehnološki Park, kroz projekt Youth Media Hub u okviru zajedničkog regionalnog programa „Dijalog za budućnost“. 

U sklopu projekta mladi ljudi su imali zadatak uhvatiti se u koštac sa osetljivim temama iz njihove okoline. Mihajlo Stojinović uradio je upravo to sa fotografijom koja je uhvatila detalj iz svakodnevnog života tamošnje romske populacije. 

„Šetao sam u jednoj od udaljenih uličica na samom kraju grada, i baš kako sam pomislio da tamo neću pronaći motiv za kojim obično tragam, njih dvoje se pojavljuju na zaprežnim kolima i kao naslikani, momentalno ostavljaju snažan utisak na mene. Kao da su doputovali iz nekog prošlog vremena.

Mislim da je ta fotografija relevantna za temu položaja roma u društvu iz razloga da su oni i dalje u 21.veku, na samoj margini društva i često ostaju izostavljeni iz bilo kakve društvene normalnosti.

Mihajlo kaže da se bavi fotografijom više od deset godina. Čak ju je jedno vreme i studirao u Beogradu. Priznaje da bi voleo da se bavi dokumentarnom fotografijom jer misli da je njena forma najsnažniji pokazatelj realnosti, a samim tim i nosi određenu težinu na koju retko ko može ostati ravnodušan.

Foto: Na samoj margini društva/Mihajlo Stojinović