Atmosfera i prednosti i mane života u Borči.

Boljke Borče su u principu boljke celog našeg društva. Verujem da se problemi preslikavaju u svim drugim prigradskim naseljima, a da je ponegde i gore što se tiče urbanog planiranja.

Stop complaining about your life. There are literally people који живе у Борчи – kaže mim sa fejsbuka. Kad god mi na početnoj strani izađe loša šala na račun Borče, imam potrebu da je branim kao da mi je drugarica, iako je to sve samo internet humor, a Borča samo jedno prigradsko naselje. Ipak, meni je bitna, jer sam u njoj odrasla, živim i dalje, pa samim tim, mojim ukućanima i meni oblikuje život.

Borča nije mnogo udaljena od centra grada. Kad se meri od najudaljenije tačke u Borči do centra je oko 23 km. Vazdušnom linijom tek 10 km. Ali, ima tu jedna caka…

Dobro su poznate gužve na Pančevačkom mostu. Do 2014. godine to je bio jedini most kojim se mogao preći Dunav da bi se došlo do grada. Sada je tu i Pupinov most – on spaja Borču sa Zemunom. Preko njega prelazi i retka autobuska linija 85 Banovo brdo -Borča 3. Kolima je preko tog mosta očas posla. (Ako nema, naravno, gužve na uključenju za most.) Do petlje kod Pupinovog mosta se dolazi Zrenjaninskim putem, koji jednim delom ima samo dve trake, iako je na njemu gust saobraćaj, uz to i kamioni…

Za gužve preko Pančevačkog mosta ima mnogo razloga. Most je i dalje preopterećen, jer se njime do centra ipak brže stiže nego drugim mostom. Odnedavno se može reći da porast broja stanovnika na kompletnoj Levoj obali (zajednički naziv za sva prigradska naselja do kojih se stiže Pančevcem:Krnjača, Kotež, Borča, Ovča, Padinska Skela, Kovilovo, Jabučki rit…) umnogome doprinosi gužvama. Ponekad se dogodi sudar, ponekad budu beskrajni radovi zbog popravke mosta, kojem je rok trajanja odavno prošao. Pančevac je bio izgrađen da bude privremen, a ne most za vjeke vjekova. Autobuskih linija ima, redovne su i poslednji dnevni se može uhvatiti i malo posle ponoći.

Na slici 2) vide se delovi naselja. Poznati su centri. Fale brojevi četiri i pet, za male delove između centra dva i Malog Zbega. Sebeš i Crvenuku sam ja dopisala. Vidi se da postoji deo koji se zove Stara Borča. Ona je, kao što ima kaže, najstarija. Kasnije se podižu ostali delovi naselja. Negde novogradnja (zgrade upitne legitimnosti), a negde kuće. Zavisi ko je kupio plac. Cene polako rastu, ali kupiti ovde plac i izgraditi kuću je mnogim ljudima bilo isplativije nego da ceo život budu postanari ili kupe stan u gradu.

Istorija gradnje: Stara Borča je tu još od Austrougraske. Stanovništvo čine ljudi koji su se bavili poljoprivredom i stočarstvom (ima ih idalje, ali su manjina u odnosu na zanimanja stanovnika ostatka naselja). I dalje neki imaju konje, svinje, kokoške. Taj deo ima poprilično idiličan seoski šmek. Ne poznajem puno tih starosedelaca, ali idalje su tu naslednici dedovina. Ima domaćinstava koja deluju prilično bogato. Po arhitekturi kuća se vidi nemački uticaj. Sve je pod konac. Što takođe podseća na Vojvodinu. Nisu retkost ljudi mađarskog porekla… Tu su i katolička i pravoslavna crkva, s tim da je katolička izgrađena prva. Ravničarski je predeo, zemlja dobra za obrađivanje i parcele su najčešće izduženo pravougaono podeljene. Taj deo ima kanalizaciju.

Drugi po starosti je Centar 3. Građeni su stanovi, namenjeni vojnim licima u vreme socijalizma. Te zgrade imaju do pet spratova. Desilo se doduše da su stanove na kraju dobijali radnici i tako počinje da se doseljava radnička klasa na levu obalu. Slična je priča i sa Padinskom skelom (u kojoj su zatvor i ludnica). Centar 1 i 2 su građeni u slično vreme, takođe za radnike. Ali tu je došlo do nekog problema sa restitucijom, pa su neke zgrade izgubile legalnost. Novi vlasnici zemlje su se pojavili, počeli da ograđuju i pregrađuju delove koji su projektovani da budu parkići između zgrada. Kurcšlus. Ali i taj deo ima kanalizaciju.

Onda na red dolaze najmlađi delovi Borče. Sebeš (deo u kojem živim), Crvenka, Pretok i Mali Zbeg. Zajedničko im je to što su građeni bez dobrog urbanističkog plana. Kanalizacija je problem o kom se najviše priča i postoji obećanje da će biti izgrađena do 2025. godine. Zašto je potrebno toliko vremena da se jedan kraj grada, u koji se za kratko vreme doselilo mnogo ljudi, uredi? Čitam naslov – Borča naselje budućnosti – na nekom portalu. Bože sačuvaj, uhvati me panika, jer nemam poverenje u sistem i ideologiju krađe i zaglupljivanja. Ako nastave ovako da (ne) planiraju, u šta će nas sve zajedno izgraditi i na šta će to da liči? S druge strane, ako se već jednom ne počne s uređivanjem, nakon sledećih obilnijih padavina (kao što su bile majske iz 2019, posle kojih su došle poplave) plivaćemo u fekalijama mesecima

Mi (moja porodica i ja) doselili smo se na Sebeš 2003 godine. Tada tu nije bio ni asfaltiran put, ni ulična rasveta. Nabacivao se šut, kako bi kola mogla preko blata da prođu. Imala sam pet godina, a asfaltirano je tek kad sam bila drugi razred. I to je bilo u okviru nečije političke kampanje: možda bi se duže čekalo na put da nije bilo izbora. Verujem da je tako bilo i na Crvenci i Pretoku i Malom Zbegu. Tu se i dalje grade kuće uporedo sa stambenim zgradama, koje su najčešće neprimerene veličine u odnosu na okruženje, bez dovoljno mesta za parking…

Za Sebeš znam da je puno izbeglica iz Hrvatske i Bosne, za druge delove ne mogu da tvrdim, ali verujem da je slično. Ima naravno i ljudi iz drugih krajeva Srbije, koji su iz malih mesta došli da žive blizu velikog grada ili su odrasli u Borči u nekoj zgradi, pa rešili da sakupe novac i lagano grade kuću u ovim malo manje prometnim delovima naselja. Lepo je imati sopstveno dvorište, ako se može.

Na potezu između Pretoka i puta za Ovču ima najviše Roma. Veće grupe romske dece išle su u OŠ Rade Drainac (nekadašnja Veljko Vlahović), pa ih ne poznajem mnogo. Ne znam kako im život izgleda, ali bilo ih je dvoje u mom razredu. Desilo se da je Rahmana posle prva četiri razreda završila u specijalnom odeljenju i delovala je srećnije od tada. Imala je problema sa čitanjem, ali ne znam detalje, kružile su tu svakakve priče. Alen je ostao sa nama, ali nikada nije išao preko trojke. U drugom odeljenju u istom razredu je bio dečko koji sad već ima sinčinu. On je uvek delovao srećno i zadovoljno, dobro peva i jedan je od tih Roma koji uveseljavaju sve oko sebe. Sa celom familijom živi preko puta naše škole. Nekad bi klali svinju, i svi iz školskog čujemo… Teško mi je palo kad su istovarali neko tele koje nije htelo da ustane. Samo su ga svukli s prikolice. Rekla bih da kod Roma u Borči kvalitet života varira od kuće do kuće. Neki se lako integrišu, neki teže. Neki tako lako, da me je malo i blam što naglašavam to, jer sam osećala uvek da je to prirodno.

Da je vlast svesna porasta broja stanovnika pokazuje gradnja treće osnovne škole Jovan Ristić. Ona je napravljena u centru 3 na ogromnoj poljani, što je bilo dobro mesto za školu. Ono što i dalje fali je još neki državni vrtić, dom zdravlja ili još doktora u postojećem (gde, recimo, nema ginekologa), parkinzi. Prostor oko pijace je vikendom najzagušeniji kolima, ali ni radni dani nisu bajka. Fali i barem jedan dom kulture na teritoriji cele leve obale.

Parking je ogroman problem zbog gradnje stambenih zgrada na mestima gde su nekada bile kuće. Sve je skučeno, zgrade nisu legalne, pa nemaju svi stanovi priključak za struju. Dogovor koji se napravi sa vlasnikom kuće je da se ona od njega kupi, a onda on kao zamenu u novoj zdradi dobije par stanova i lokal. Sve ove zgrade što su do sada napravljene su tu da ostanu i onda se mora smisliti kako parking da se reši, jer pojedine ulice postaju klaustrofobične. Videla sam samo jedan primer da ispred takve jedne zgrade postoji pristojan parking.

Zagađenje vazduha je još jedan problem. Kada počne loženje ne može da se diše. Đubre svuda okolo je standardno.

Boljke Borče su u principu boljke celog našeg društva. Verujem da se problemi preslikavaju u svim drugim prigradskim naseljima, a da je ponegde i gore što se tiče urbanog planiranja. Teši me što se moja porodica, prijatelji i sugrađani, svi odreda takođe gnušaju nereda oko nas.

Trenutno je aktuelna borba protiv izgradnje tri stambena objekta na skloništima u Centru 3… http://rs.n1info.com/Vesti/a685633/Ne-davimo-Beograd-Gradjani-Borce-i-Cukarice-protiv-nadzidavanja-sklonista.html

21. decembar, 2020.

sdr

Image 8 of 8